Црни Цезар је био афрички гусар с почетка осамнаестог века. Мало је историјских доказа везаних за њега, тако да многи историчари нису сигурни у његово постојање. Према легенди, он је био племенски поглавица у Африци и могао је да избегне да га заробе трговци робљем због своје снаге и интелигенције.

На брод га је намамио трговац који му је понудио огромно благо. Када се укрцао, био је размажен храном, музиком и луксузном свилом, док је брод почео да испловљава. Када је Цезар коначно приметио шта се дешава, морнари су га спречили да побегне држећи га на нишану. Једном у заточеништву, полако се спријатељио са једним морнаром, који га је хранио свим оброцима. Брод је преплавио ураган код обале Флориде и, док је брод тонуо, морнар је помогао Цезару да побегне. Верује се да су они једина двојица преживелих у олупини, а сакрили су се на једном од острва код обале Флориде.

Двојица мушкараца годинама су зарађивала за живот представљајући се као морнари који су на острву били бродоломци. Када би велики бродови сигнализирали да ће спасити људе, Цезар и морнар би веслали у свом малом чамцу, држећи брод на нишану и крали залихе и накит.

Међутим, невоља је задесила двојицу пријатеља. Морнар је заробио жену током једне од рација, а Цезар ју је желео за себе. Имали су дуел,што је резултирало смрћу морнара.

Црни цезар је изградио посао. Он је регрутовао неколико пирата за своју посаду и основао јавну кућу на острву користећи жене које је заробио током рација. Предузеће је постало довољно велико да су могли да исплове и нападну бродове који су били на доброј удаљености од острва. Међутим, увек су могли да побегну користећи канале и увале свуда око Флорида Киса.

Цезар је коначно напустио Киз и придружио се посади Едварда „Црнобрадог” Тича. Он је наводно био поручник на водећем броду Црнобрадог, Освета краљице Ане .

Након смрти Црнобрадог 1718, Цезар је осуђен за пиратство у Вилијамсбургу у Вирџинији и обешен је због својих злочина.